Koliko traje išijas i da li prolazi sam od sebe?

Kod većine ljudi išijas se povuče za nekoliko nedelja do nekoliko meseci uz konzervativno lečenje i ostajanje aktivnim — deo pacijenata oseti značajno olakšanje već za oko šest nedelja. Kod jednog dela ljudi tegobe ipak traju duže ili se ponavljaju; to ne mora značiti potrebu za operacijom, ali zahteva ponovnu procenu. Ako bol traje dugo, pogoršava se ili ozbiljno ometa svakodnevni život, javite se lekaru.

Koja je razlika između išijasa i diskus hernije?

Diskus hernija je strukturni problem — „iskliznuće” diska između pršljenova. Išijas (lumboišijalgija) nije zasebna bolest, već skup simptoma, pre svega bol koji se širi niz nogu po toku sedalnog (išijadičnog) nerva. Diskus hernija je najčešći, ali ne i jedini uzrok išijasa.

Da li je mirovanje u krevetu dobro za išijas?

Najčešće nije. Dugotrajno ležanje i strogo mirovanje obično usporavaju oporavak. Preporučuje se ostati umereno aktivan i nastaviti uobičajene aktivnosti koliko bol dozvoljava, uz prilagođene vežbe. Plan opterećenja najbolje je dogovoriti sa terapeutom ili lekarom.

Koje vežbe pomažu kod išijasa?

Pomažu nežno istezanje za fleksibilnost i vežbe jačanja mišića leđa i trupa, i upravo su vođene vežbe okosnica lečenja išijasa. Najvažnije je da program bude individualno prilagođen, jer pogrešno izvedene vežbe mogu pogoršati tegobe. Zato vežbe uvek krećemo tek posle procene i prilagođavamo ih fazi i uzroku vaših tegoba.

Da li je za išijas potrebna operacija?

U najvećem broju slučajeva nije. Odluku o tome da li je operacija potrebna donosi lekar ili specijalista na osnovu nalaza, najčešće tek kada konzervativno lečenje ne pomogne posle dužeg perioda ili kada postoje ozbiljni neurološki znaci. Crvene zastavice poput slabosti u obe noge ili gubitka kontrole mokrenja zahtevaju hitnu lekarsku procenu, a ne konzervativnu terapiju.

Išijas (lumboišijalgija): simptomi, uzroci i lečenje bez operacije u Nišu

Poslednji pregled teksta: 28. jun 2026. · Autor: Marko

Šta je išijas (lumboišijalgija)?

Išijas nije samostalna bolest, već skup simptoma — bol koji se širi iz donjeg dela leđa (lumbalni deo kičme) niz zadnjicu i zadnju stranu jedne noge. Bol prati tok sedalnog (išijadičnog) nerva, najdebljeg nerva u telu. Kada se bol javlja zajedno u leđima i nozi, koristi se i naziv lumboišijalgija.

Iako tegoba potiče iz leđa, bol se najčešće oseća u nozi — u zadnjici, zadnjoj strani butine, listu, pa i u stopalu i prstima. Išijas je skoro uvek jednostran (zahvata jednu nogu). Nastaje kada je nervni koren u lumbosakralnom delu kičme iritiran ili pod pritiskom.

Najčešći uzrok je diskus hernija („iskliznuće” diska) u donjem delu kičme — zbog toga su išijas i diskus hernija tesno povezani. Dobra vest je da se kod većine ljudi tegobe povuku za nekoliko nedelja do nekoliko meseci uz konzervativno (neoperativno) lečenje. Kod dela pacijenata tegobe ipak traju duže ili se ponavljaju — to ne znači nužno potrebu za operacijom, ali zahteva ponovnu procenu.

Simptomi išijasa

Tegobe zavise od toga koji je nervni koren iritiran i koliko. Mogu nastati naglo ili se razvijati postepeno. Najčešće se javljaju:

bol koji „puca” iz donjih leđa niz zadnjicu i zadnju stranu noge, sve do lista, stopala i prstiju;
bol najčešće samo sa jedne strane tela;
karakter bola je oštar, probadajući, žareći ili poput strujnog udara;
trnjenje i mravinjanje (peckanje) u nozi ili stopalu;
utrnulost (gubitak osećaja) u delu noge ili stopala;
slabost mišića noge ili stopala;
bol se pojačava pri pokretu, dugom sedenju ili stajanju, kao i pri kijanju, kašljanju ili naprezanju.

Jačina tegoba varira — od blage nelagodnosti do bola koji otežava hodanje i svakodnevne aktivnosti.

Uzroci i faktori rizika

Išijas nastaje kada nešto pritiska ili nadražuje nervni koren u donjem delu kičme. Najčešći uzroci su:

diskus hernija u lumbalnom delu — daleko najčešći uzrok pritiska na nervni koren;
spinalna stenoza — suženje kičmenog kanala kroz koji prolaze nervi, češće kod starijih osoba;
spondilolisteza — klizanje jednog pršljena iz normalnog položaja;
degenerativne promene diskova i osteoartritis kičme, uz koštane izraštaje (osteofite) — povezano sa spondilozom;
piriformis sindrom — pritisak piriformis mišića u zadnjici na nerv;
ređe: tumor ili cista u predelu kičme, povreda, ili oštećenje nerva kod dijabetesa.

Pojavu i ponavljanje tegoba podstiču: starije životno doba, prekomerna telesna težina, slaba muskulatura trupa („core”), sedentaran način života i dugotrajno sedenje, fizički zahtevni poslovi (dizanje tereta, uvrtanje leđa), loše držanje tela, dijabetes i pušenje.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu opisa tegoba i kliničkog (fizikalnog) pregleda. Proveravaju se snaga, refleksi, osetljivost, fleksibilnost i način hoda. Čest test je podizanje ispružene noge (engl. straight leg raise), koji izaziva ili pojačava bol kada je nervni koren iritiran.

Snimanja se u prvim nedeljama ne rade rutinski, jer kod većine pacijenata tegobe prolaze spontano. Indikovana su kada bol traje dugo, pogoršava se ili postoje znaci ozbiljnijeg uzroka. Tada lekar može uputiti na magnetnu rezonancu (MR) — najprecizniji prikaz diska i nerava — ili na CT, rendgen, a ponekad i elektromiografiju (EMG). Treba znati i da nalaz diskus hernije na snimku ne mora biti uzrok bola — takvi nalazi su česti i kod ljudi bez tegoba, pa snimak uvek tumačimo zajedno sa kliničkom slikom.

Na prvom dolasku kod nas radimo procenu i, kada je potrebno, savetujemo lekarski pregled i dijagnostiku pre nego što se započne terapija.

Lečenje išijasa bez operacije

Najveći broj pacijenata sa išijasom ne zahteva operaciju. Cilj konzervativne terapije je da se smiri bol, oslobodi pritisak i ojača mišićna potpora kičme, kako bi se ubrzao oporavak i smanjio rizik od ponovnih epizoda. Bitno je reći da konzervativna terapija nije zamena za lekarsko odlučivanje — mi pružamo podršku i rehabilitaciju, a odluku o eventualnoj operaciji donosi lekar ili specijalista na osnovu nalaza.

Prva i možda najvažnija preporuka jeste da ostanete aktivni: dugotrajno ležanje i mirovanje obično usporavaju oporavak. Nastavite uobičajene dnevne aktivnosti koliko bol dozvoljava. Okosnica lečenja išijasa jeste individualno vođen program vežbi, dok manuelne i mekotkivne tehnike koristimo kao dodatak u sklopu tog programa, radi smanjenja bola i napetosti — ne kao samostalnu terapiju. U Pro Physicalu u Nišu radimo kombinovano i prilagođeno vašem nalazu:

Vežbe istezanja i jačanja — individualno doziran program za fleksibilnost i jaču potporu leđa i trupa, koji smanjuje bol i rizik od ponavljanja; ovo je temelj lečenja išijasa.
Masaža — opušta zgrčene mišiće uz kičmu i zadnjicu i smanjuje bol i napetost koji prate išijas.
Akupresura — pritiskom na aktivne tačke dodatno ublažava grč i tenziju u predelu leđa i noge.
Kiropraktika — pažljivo doziranim manuelnim tehnikama radi se na pokretljivosti zglobova kičme, isključivo kao deo šireg programa koji uvek uključuje vežbe i savet da ostanete aktivni.
Ceragem — termalni masažni krevet: topla masaža duž leđa za opuštanje zgrčenih mišića koji prate išijas, kao dopuna programu.

Manuelne tehnike primenjujemo tek posle procene i isključenja crvenih zastavica. One se ne izvode ako postoji progresivni neurološki deficit (slabljenje snage, širenje utrnulosti), sumnja na veliku ili akutnu diskus herniju sa pritiskom na nervni koren, ili znaci sindroma kaude ekvine. Kod aktivnog radikularnog (širećeg) bola koristimo pažljive, niskosilne i mekotkivne tehnike, a ne snažne manipulacije, i plan usklađujemo sa lekarskim nalazom i snimkom kada je indikovan.

Sve zajedno čini program fizikalne terapije prilagođen vašem stanju i fazi tegoba. U akutnoj fazi prvo se smiruje bol, a tek potom se radi na pokretljivosti i snazi. Korisne su i jednostavne mere kod kuće — toplota i/ili hladnoća (oko 20 minuta) za ublažavanje bola i grča. Toplotu ili led uvek stavljajte preko tkanine, nikada direktno na kožu, i sa oprezom — izbegavajte ih na predelima sa smanjenim osećajem ili utrnulošću, kao i kod dijabetesa, zbog rizika od opekotine ili promrzline. To je dopuna, ne zamena za aktivnu rehabilitaciju.

Uz terapiju je važna i edukacija: pravilno držanje tela, tehnika dizanja tereta i ergonomija radnog mesta i sedenja, a dugoročno i kontrola telesne težine i prestanak pušenja. Lekove protiv bolova (npr. NSAIL) propisuje i savetuje lekar ili farmaceut — oni se ne primenjuju u našoj ordinaciji.

Kada se hitno javiti lekaru? Odmah potražite hitnu pomoć (ili pozovite hitnu službu) ako se jave: utrnulost oko genitalija, međice ili zadnjice („sedlasta” anestezija), gubitak kontrole mokrenja ili stolice, ili slabost i utrnulost u obe noge, naročito ako se brzo pogoršava. Hitno je i naglo, izraženo opadanje snage stopala („opušteno stopalo”). To mogu biti znaci sindroma kaude ekvine — retkog, ali hitnog stanja koje zahteva da odmah odete na pregled u urgentni centar; ne odlažite i ne pokušavajte konzervativno lečenje kod kuće.

Lekaru se javite i ako bol prati neki od ovih znakova: bol koji je jak noću ili gori dok ležite i ne smiruje se mirovanjem, novonastali težak bol u starijoj životnoj dobi ili kod vrlo mladih osoba, istorija maligniteta (raka), oslabljen imunitet ili intravenska upotreba droga (zbog rizika od infekcije kičme), kao i bol nastao posle teže povrede ili pada, praćen visokom temperaturom ili neobjašnjenim gubitkom težine.

Zašto Pro Physical?

Išijasu pristupamo konzervativno i bez operacije, sa fokusom na uzrok bola, a ne samo na simptom. Prvo procena, pa plan terapije, pa vežbe za dugotrajan rezultat — i jasna reč kada je potrebno da se uključi lekar. Ne obećavamo „trenutno” olakšanje ni izlečenje, ali vam pomažemo da bol smirite, vratite pokretljivost i smanjite rizik od novih epizoda. Ako tražite lečenje išijasa u Nišu, ordinacija je u Nišu, lako dostupna iz svih delova grada.

Izvori

Marko — kiropraktičar i maser

Tekst je informativan i ne zamenjuje lekarski pregled. Za tačnu dijagnozu i plan terapije zakažite procenu.